Демографске последице војно-полицијске акције Олуја

Војно-полицијска акција Олуја која је започета 4. августа 1995. године довела је до највећег етничког чишћења у модерној историји Европе. Погромом је расељено више од 220.000 Срба са простора северне Далмације, Лике, Баније и Кордуна. Већина их је своје ново место под сунцем пронашла управо у Србији.

Србија је, као и много пута пре или после, показала висок степен солидарности и жеље да се интеграција спроведе у пуном обиму. Изазови који су постојали у току процеса интеграције, а који неминовно морају постојати, су услед културолошке, верске и сваке друге наше блискости превазиђени. Скоро три деценије касније избегли из Хрватске у Србији шире своје породице, школују се и учествују у друштвено политичком животу равноправно са грађанкама и грађанима који су рођени у Србији.

Хајде да погледамо данас какве су демографске последице одлуке спроведене 1995. године. У Хрватској се данас рађа мање Срба него других националности, па је тако према доступним подацима из 2020. године у Хрватској рођено 33270 Хрвата, 586 Срба и 674 Рома. Подаци из пописа 2021. године кажу да Срби у Хрватској чине 3.2% популације, од чега је само 1.5% деце, док је 6.1% старијих од 65 године и углавном је реч о старијим повратницима. Ако посмaтрамо само популацију Срба у Хрватској, 6.7% чине млађи од 15 година, док је 42.7% старијих од 65 година. Процена демографа је да ће до 2050. године услед одумирања старе популиције у Хрватској бити тек 30.000 Срба староседелаца. Војно-полицијска акција Олуја која је започета 4. августа 1995. године довела је до тога да Срба данас готово да нема на простору Републике Хрватске.