Људска права на Косову и Метохији у фокусу пратећег панела на ОЕБС конференцији у Варшави

Данас је на ОЕБС конференцији у Варшави о људској димензији, одржан пратећи панел у организацији Министарства спољних послова Србије на тему кршења људских права Срба и других неaлбанаца на простору Косову и Метохије. На панелу су говорили Татјана Мацура, миистарка без портфеља задужена за област родне равноправности, спречавања насиља над женама и економског и политичког оснаживања жена и Душан Козарев, генерални секретар МСП.

Козарев је у свеобухватној презентацији упознао учеснике догађаја са проблемима на које наилазе Срби и неaлбанци у последња два мандата Аљбина Куртија – физички напади, административне препреке у остваривању основних људских права, одузимамје имовине, затварање институција, забрана уласка робе широке потрошње и лекова из Србије.

Министарка Мацура је учеснике панела упознала са тим како се атмосфера константног страха, хуманитарне катастрофе и неизвесности одражава на животе жена, деце, старијих и посебно рањивих категорија грађана. Такође, министарка је најавила иницијативу коју покреће уз подршку председника Владе Милоша Вучевића, која има за циљ да се препознају права жена жртава сексуалног и другог насиља која су се десила након доласка међународне мисије КФОР 1999. године на Косову и Метохији, где су жртве биле из српске и других мањинских заједница, а које приштинска администрација уопште не препознаје.

Мацура је казала да је у периоду од јануара до јуна ове године у породилишту у Косовској Митровици рођено мање од 100 беба, што је 33 одсто мање у односу на исти период прошле године. Овај податак потврђује да се Срби и неалбанци под притиском исељавају.

Такође, породиљама са Косова и Метохије, пре свега због компликованих административних процедура услед непризнавања документације издате од српских власти, ускраћена је финансијска подршка након порођаја. Компликоване процедуре и логистички изазови представљају препрку да породиље које живе на Косову и Метохији оставаре иста она права која имају породиље из цeнтралне Србије.

На КиМ је присутна и принудна асимилација. Горанци, на пример, не остварају право на образовање на метерњем језику. Министарка Мацура је подсетила на висок степен поштовања права националних мањина у другој српској покрјини – Војводини, где мањине слушају матерњи језик и кроз основно и кроз средње образовање.

Ретки су статистички подаци који говоре о томе какво је стање у области заштите права мањина на КиМ. Из истраживања међународних организација имамо податак да се преко 72 одсто Срба и неaлбанаца не осећа безбедно на улици, док само 20 одсто Албанаца говори о истом осећању страха. Мацура је закључила да је страх очигледно присутан због етнички мотивисаних напада.