Татјана Мацура – Закон о родној равноправности и започет поступак пред Уставним судом

Татјана Мацура, министарка без портфеља у Влади Републике Србије изразила је забринутост због нетачних тумачења у медијима у вези саопштења након одржане седнице Уставног суда Србије којом је председавала председница Уставног суда, Снежана Марковић.

“Ради се о томе да је Уставни суд само привремено обуставио примену Закона о родној равноправности јер је узео у разматрање иницијативе заинтересованих страна из 2021. године, а не да је Закон престао да важи. То је јасно наведено у саопштењу које поједини медији и појединци погрешно интерпретирају.

То практично значи да је Уставни суд оваквим поступањем донео одлуку да делује превентивно, односно спречи могућу штету која би настала применом потенцијално неуставних одредби Закона и подзаконских аката.

Оно што је важно нагласити је да покретање поступка не значи да је донета и одлука која каже да је тај Закон или његов део неуставан, већ да ће Уствани суд у даљем поступку затражити изјашњење од надлежних институција – Народне скупштине и Министарства у чијој је надлежности примена закона и да ће тек онда одлучивати.

Дакле, у овом тренутку се ради о процесу који још увек није завршен, напротив – тек је започет. Да ли ће Уставни суд донети одлуку да је закон неуставан или неће донети такву одлуку остаје да видимо.

Тачно је да питање родно осетљивог језика, као дела Закона о којем се најчешће говори јавно није најважније питање за жене. Овај Закон не уреðује само то питање и сигурно је да су многе друге одредбе значајније за економско и свако друго оснаживање жена, те ме зато и чуди појава која индиректно жели да угрози женска људска права упорно инсистирајући на одредби која није главна и свакако није од животног значаја за жене у Србији.

Тачно је да су најспорније казнене одредбе и да нису у духу добре намере које овај закон носи, те се и интимно слажем са тим да су казне свакако погрешан корак да се на правни начин препозна пракса у контексту већих женских људских права, а које овај и други сродни закони и акти препознају, те се надам да ће Уставни суд у будућности само о томе и одлучивати.

Свака другачија одлука плашим се да би произвела последице које нису у складу са постигнутим нивоом женских и уопште људских права на које Србија само може бити поносна и мислим да би било изузетно штетно за државу и више од половине њених граðана, односно биле би изузетно штетно за жене да се та права у целости унизе и деградирају. Жене које су нам дале поверење то једноставно не заслужују. Ни будуће генерације жена то не саслужују.“