Ljudska prava na Kosovu i Metohiji u fokusu pratećeg panela na OEBS konferenciji u Varšavi
Danas je na OEBS konferenciji u Varšavi o ljudskoj dimenziji, održan prateći panel u organizaciji Ministarstva spoljnih poslova Srbije na temu kršenja ljudskih prava Srba i drugih nealbanaca na prostoru Kosovu i Metohije. Na panelu su govorili Tatjana Macura, miistarka bez portfelja zadužena za oblast rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena i Dušan Kozarev, generalni sekretar MSP.
Kozarev je u sveobuhvatnoj prezentaciji upoznao učesnike događaja sa problemima na koje nailaze Srbi i nealbanci u poslednja dva mandata Aljbina Kurtija – fizički napadi, administrativne prepreke u ostvarivanju osnovnih ljudskih prava, oduzimamje imovine, zatvaranje institucija, zabrana ulaska robe široke potrošnje i lekova iz Srbije.
Ministarka Macura je učesnike panela upoznala sa tim kako se atmosfera konstantnog straha, humanitarne katastrofe i neizvesnosti odražava na živote žena, dece, starijih i posebno ranjivih kategorija građana. Takođe, ministarka je najavila inicijativu koju pokreće uz podršku predsednika Vlade Miloša Vučevića, koja ima za cilj da se prepoznaju prava žena žrtava seksualnog i drugog nasilja koja su se desila nakon dolaska međunarodne misije KFOR 1999. godine na Kosovu i Metohiji, gde su žrtve bile iz srpske i drugih manjinskih zajednica, a koje prištinska administracija uopšte ne prepoznaje.
Macura je kazala da je u periodu od januara do juna ove godine u porodilištu u Kosovskoj Mitrovici rođeno manje od 100 beba, što je 33 odsto manje u odnosu na isti period prošle godine. Ovaj podatak potvrđuje da se Srbi i nealbanci pod pritiskom iseljavaju.
Takođe, porodiljama sa Kosova i Metohije, pre svega zbog komplikovanih administrativnih procedura usled nepriznavanja dokumentacije izdate od srpskih vlasti, uskraćena je finansijska podrška nakon porođaja. Komplikovane procedure i logistički izazovi predstavljaju preprku da porodilje koje žive na Kosovu i Metohiji ostavare ista ona prava koja imaju porodilje iz centralne Srbije.
Na KiM je prisutna i prinudna asimilacija. Goranci, na primer, ne ostvaraju pravo na obrazovanje na meternjem jeziku. Ministarka Macura je podsetila na visok stepen poštovanja prava nacionalnih manjina u drugoj srpskoj pokrjini – Vojvodini, gde manjine slušaju maternji jezik i kroz osnovno i kroz srednje obrazovanje.
Retki su statistički podaci koji govore o tome kakvo je stanje u oblasti zaštite prava manjina na KiM. Iz istraživanja međunarodnih organizacija imamo podatak da se preko 72 odsto Srba i nealbanaca ne oseća bezbedno na ulici, dok samo 20 odsto Albanaca govori o istom osećanju straha. Macura je zaključila da je strah očigledno prisutan zbog etnički motivisanih napada.
