Мацура реаговала на нетачне наводе о дипломи: Моје име носи одговорност, а њихове оптужбе – последице

Поштовани грађани и грађанке,
Поштовани представници медија,

Због унапред преузетих државних обавеза у иностранству, нисам била у прилици да раније реагујем на наводе који су претходних дана изнети у медијима, а који се тичу мог високог образовања. Одмах по повратку у Београд, лично сам покренула процедуру за издавање званичног уверења о дипломирању, како би се отклониле све евентуалне сумње које су се појавиле у јавности.

Наиме, Удружење за оснаживање и развој грађанки и грађана “ОснаЖене” изнело је тврдње да не поседујем диплому високошколске установе коју сам навела у званичној биографији. Неистине које су изнете захтевају јасан одговор: образовање које сам стекла је неспорно, а ову прилику користим да то потврдим јавно доступним уверењем.

Претпостављам да су представнице ове невладине организације, приликом тражења података о мом школовању, направиле грешку, а та грешка их је довела до тога да јавно објаве неистиниту информацију, чиме су свесно покренуле лавину оптужби, дигитално насиље и озбиљно нарушиле мој лични и професионални интегритет. Због тога ћу до краја недеље упутити званичне дописе и према образовној установи и према Поверенику, како бих добила увид у то које су информације тачно тражене и на који начин. Правну заштиту и одговорност због начињене штете по мене и моје најближе затражићу пред надлежним институцијама, а уколико се испостави да сам у праву сав новац за обештећење ћу усмерити на подршку сигурним кућама и организацијама које се баве заштитом деце од насиља. Обратићу се истим поводом међународним организацијама и амбасадама које финансирају рад организација цивилног друштва.

Разумем забринутост јавности и потребу да се проверавају квалификације јавних функционера. Ипак, изношење непроверених и неоснованих оптужби наноси озбиљну штету не само мени лично, већ и институцији коју представљам, као и темама којима се бавим. Јавност заслужује истину, а не произвољне интерпретације и паушалне закључке. Уверена сам у своје референце, образовање и изнад свега у постигнуте резултате, и стојим чврсто иза свега што сам професионално постигла.

Посебно забрињава и то што су овакве нетачне и непроверене тврдње нашле пут до бројних медија. Када се неосноване оптужбе преносе као чињенице, и медији сносе део одговорности за ширење дезинформација и нарушавање поверења јавности.

Удружење за оснаживање и развој грађанки и грађана “ОснаЖене”, које се у овом случају појављује као извор оптужби, основале су три особе, које су уједно и ауторке текста на који се реферишем – подаци о њима доступни су на сајту организације. Четврта ауторка се представља као новинарка и наводно је запослена и у државној институцији (извор Линкедин). На друштвеним мрежама ова невладина организација има активну кампању којом траже донације грађана за психолошку подршку жртвама насиља, које уместо на институције усмеравају на своју скромну организацију. У овом тренутку није ми познато да ли ова организација поседује одговарајуће лиценце или стручне квалификације за тако комплексан и одговоран задатак.

У тексту су напади усмерени и ка невладиној организацији „Маме су закон“, чије сам стварање и рад водила с великом вером и посвећеношћу. Најпре иницијатива, касније и организација није само борба за права – била је ослонац за хиљаде жена које су тражиле правду и разумевање. Више од осам хиљада мајки добило је нашу помоћ у остваривању права на обештећење на основу одлуке Уставног суда Србије. Захваљујући институционалном дијлогу и заједничком труду, успели смо да подстакнемо доношење посебног закључка Владе који се односи на мајке деце са инвалидитетом, затим да се измени уредба о куповини прве некретнине, као и да се подигне старосна граница за приступ вантелесној оплодњи. Залагали смо се и успешно изборили за достојанство и сигурност жена које су предузетнице, али и за родитеље који годинама чекају одговоре о судбини својих несталих беба. Све те промене нису дошле лако – биле су резултат истрајности, солидарности и снаге жена које не пристају на ћутање. То су конкретни резултати који говоре о мом раду и залагању више него било који сензационалистички наслов.

У свом тексту, ауторке су нажалост отишле и још један корак даље – називајући ме, подругљиво, „политичким потрчком“. Разумем намеру таквих речи, али желим да кажем јасно и без резерве: у свакој озбиљној политичкој организацији, сваки појединац, без обзира на позицију, мора да буде спреман да ради све – да слуша, да учи, да доприноси, да припрема јавне политике. Верујем да се поштовање у политици не добија титулом, већ радом. И ако ме тај рад – доследан, одговоран и темељан – у очима неких дисквалификује, уверена сам да ме у очима многих управо то и препоручује.

Појава олаког пласирања непроверених навода отвара једно озбиљно и дубоко питање – колика је стварна одговорност невладиних организација у јавном простору? У друштву које тежи истини, правди и поверењу у институције, очекује се да они који претендују на улогу коректива власти буду истовремено и свесни тежине сопствене одговорности. Држава остаје отворен и посвећен партнер свим организацијама које доследно, одговорно и стручно раде у интересу грађана, које се не крију иза активизма, већ га живе кроз резултате.
Међутим, постоји и друга страна – невладине организације које не делују из потребе да допринесу друштвеним променама, већ из жеље да на брз и лак начин стекну видљивост, прикупе средства, или се позиционирају у јавности кроз неосноване, сензационалистичке нападе. Такво деловање не само да урушава поверење у читав сектор, већ и директно штети онима у чије име се тобоже говори – женама, жртвама насиља, маргинализованим групама. Када се истина свесно занемарује зарад медијског ефекта, тада више не говоримо о активизму, већ о манипулацији. А друштво у којем се манипулише поверењем грађана – није друштво једнаких шанси, него простор у којем доминира бука, а не решења.

Иако у мом досадашњем раду не постоји ниједна мрља, као државна функционерка свакако сам отворена за критику. Али инсистирам да она буде заснована на чињеницама, истини и одговорности. Не пристајем на неистине које покушавају да наруше мој интегритет, посебно ако узмемо у обзир да су ауторке текста пре објављивања све податке могле да затраже непосредно од мене јер смо раније већ имале контакт.

Када се под сумњу стављају они који су постигли конкретне резултате, док се истовремено не преиспитују мотиви и истинитост тврдњи оних који оптужују – не само да се урушава поверење у појединце, већ се поткопава и темељ поверења у институције, у борбу за равноправност, заштиту од насиља и у саму идеју да су промене могуће.

Борба против насиља јесте системска борба у којој учествују многа министарства, установе социјалне заштите, тужилаштво, организације цивилног друштва и та борба није могућа без великог броја људи који су предано ангажовани том послу и који су живот посветили тој борби. Задатак организација цивилног друштва је да буду коректив и подрска на том путу.

У тој борби нећу стати. И наставићу да радим као и до сада – одговорно, транспарентно и посвећено. Радује ме што је Србија на прагу успостављања Алиментационог фонда и што ће мој Кабинет ускоро расписати нови конкурс за подршку невладиним организацијама којима је у фокусу управо родна равноправност. Идемо даље, пратите и мој и наш рад.

С поштовањем,

Татјана Мацура
Министарка без портфеља, задужена за координацију активности у области родне равноправности, борбу против насиља над женама и политичко и економско оснаживање жена

Београд, 3. јун 2025. године