Macura reagovala na netačne navode o diplomi: Moje ime nosi odgovornost, a njihove optužbe – posledice

Poštovani građani i građanke,
Poštovani predstavnici medija,

Zbog unapred preuzetih državnih obaveza u inostranstvu, nisam bila u prilici da ranije reagujem na navode koji su prethodnih dana izneti u medijima, a koji se tiču mog visokog obrazovanja. Odmah po povratku u Beograd, lično sam pokrenula proceduru za izdavanje zvaničnog uverenja o diplomiranju, kako bi se otklonile sve eventualne sumnje koje su se pojavile u javnosti.

Naime, Udruženje za osnaživanje i razvoj građanki i građana “OsnaŽene” iznelo je tvrdnje da ne posedujem diplomu visokoškolske ustanove koju sam navela u zvaničnoj biografiji. Neistine koje su iznete zahtevaju jasan odgovor: obrazovanje koje sam stekla je nesporno, a ovu priliku koristim da to potvrdim javno dostupnim uverenjem.

Pretpostavljam da su predstavnice ove nevladine organizacije, prilikom traženja podataka o mom školovanju, napravile grešku, a ta greška ih je dovela do toga da javno objave neistinitu informaciju, čime su svesno pokrenule lavinu optužbi, digitalno nasilje i ozbiljno narušile moj lični i profesionalni integritet. Zbog toga ću do kraja nedelje uputiti zvanične dopise i prema obrazovnoj ustanovi i prema Povereniku, kako bih dobila uvid u to koje su informacije tačno tražene i na koji način. Pravnu zaštitu i odgovornost zbog načinjene štete po mene i moje najbliže zatražiću pred nadležnim institucijama, a ukoliko se ispostavi da sam u pravu sav novac za obeštećenje ću usmeriti na podršku sigurnim kućama i organizacijama koje se bave zaštitom dece od nasilja. Obratiću se istim povodom međunarodnim organizacijama i ambasadama koje finansiraju rad organizacija civilnog društva.

Razumem zabrinutost javnosti i potrebu da se proveravaju kvalifikacije javnih funkcionera. Ipak, iznošenje neproverenih i neosnovanih optužbi nanosi ozbiljnu štetu ne samo meni lično, već i instituciji koju predstavljam, kao i temama kojima se bavim. Javnost zaslužuje istinu, a ne proizvoljne interpretacije i paušalne zaključke. Uverena sam u svoje reference, obrazovanje i iznad svega u postignute rezultate, i stojim čvrsto iza svega što sam profesionalno postigla.

Posebno zabrinjava i to što su ovakve netačne i neproverene tvrdnje našle put do brojnih medija. Kada se neosnovane optužbe prenose kao činjenice, i mediji snose deo odgovornosti za širenje dezinformacija i narušavanje poverenja javnosti.

Udruženje za osnaživanje i razvoj građanki i građana “OsnaŽene”, koje se u ovom slučaju pojavljuje kao izvor optužbi, osnovale su tri osobe, koje su ujedno i autorke teksta na koji se referišem – podaci o njima dostupni su na sajtu organizacije. Četvrta autorka se predstavlja kao novinarka i navodno je zaposlena i u državnoj instituciji (izvor Linkedin). Na društvenim mrežama ova nevladina organizacija ima aktivnu kampanju kojom traže donacije građana za psihološku podršku žrtvama nasilja, koje umesto na institucije usmeravaju na svoju skromnu organizaciju. U ovom trenutku nije mi poznato da li ova organizacija poseduje odgovarajuće licence ili stručne kvalifikacije za tako kompleksan i odgovoran zadatak.

U tekstu su napadi usmereni i ka nevladinoj organizaciji „Mame su zakon“, čije sam stvaranje i rad vodila s velikom verom i posvećenošću. Najpre inicijativa, kasnije i organizacija nije samo borba za prava – bila je oslonac za hiljade žena koje su tražile pravdu i razumevanje. Više od osam hiljada majki dobilo je našu pomoć u ostvarivanju prava na obeštećenje na osnovu odluke Ustavnog suda Srbije. Zahvaljujući institucionalnom dijlogu i zajedničkom trudu, uspeli smo da podstaknemo donošenje posebnog zaključka Vlade koji se odnosi na majke dece sa invaliditetom, zatim da se izmeni uredba o kupovini prve nekretnine, kao i da se podigne starosna granica za pristup vantelesnoj oplodnji. Zalagali smo se i uspešno izborili za dostojanstvo i sigurnost žena koje su preduzetnice, ali i za roditelje koji godinama čekaju odgovore o sudbini svojih nestalih beba. Sve te promene nisu došle lako – bile su rezultat istrajnosti, solidarnosti i snage žena koje ne pristaju na ćutanje. To su konkretni rezultati koji govore o mom radu i zalaganju više nego bilo koji senzacionalistički naslov.

U svom tekstu, autorke su nažalost otišle i još jedan korak dalje – nazivajući me, podrugljivo, „političkim potrčkom“. Razumem nameru takvih reči, ali želim da kažem jasno i bez rezerve: u svakoj ozbiljnoj političkoj organizaciji, svaki pojedinac, bez obzira na poziciju, mora da bude spreman da radi sve – da sluša, da uči, da doprinosi, da priprema javne politike. Verujem da se poštovanje u politici ne dobija titulom, već radom. I ako me taj rad – dosledan, odgovoran i temeljan – u očima nekih diskvalifikuje, uverena sam da me u očima mnogih upravo to i preporučuje.

Pojava olakog plasiranja neproverenih navoda otvara jedno ozbiljno i duboko pitanje – kolika je stvarna odgovornost nevladinih organizacija u javnom prostoru? U društvu koje teži istini, pravdi i poverenju u institucije, očekuje se da oni koji pretenduju na ulogu korektiva vlasti budu istovremeno i svesni težine sopstvene odgovornosti. Država ostaje otvoren i posvećen partner svim organizacijama koje dosledno, odgovorno i stručno rade u interesu građana, koje se ne kriju iza aktivizma, već ga žive kroz rezultate.
Međutim, postoji i druga strana – nevladine organizacije koje ne deluju iz potrebe da doprinesu društvenim promenama, već iz želje da na brz i lak način steknu vidljivost, prikupe sredstva, ili se pozicioniraju u javnosti kroz neosnovane, senzacionalističke napade. Takvo delovanje ne samo da urušava poverenje u čitav sektor, već i direktno šteti onima u čije ime se tobože govori – ženama, žrtvama nasilja, marginalizovanim grupama. Kada se istina svesno zanemaruje zarad medijskog efekta, tada više ne govorimo o aktivizmu, već o manipulaciji. A društvo u kojem se manipuliše poverenjem građana – nije društvo jednakih šansi, nego prostor u kojem dominira buka, a ne rešenja.

Iako u mom dosadašnjem radu ne postoji nijedna mrlja, kao državna funkcionerka svakako sam otvorena za kritiku. Ali insistiram da ona bude zasnovana na činjenicama, istini i odgovornosti. Ne pristajem na neistine koje pokušavaju da naruše moj integritet, posebno ako uzmemo u obzir da su autorke teksta pre objavljivanja sve podatke mogle da zatraže neposredno od mene jer smo ranije već imale kontakt.

Kada se pod sumnju stavljaju oni koji su postigli konkretne rezultate, dok se istovremeno ne preispituju motivi i istinitost tvrdnji onih koji optužuju – ne samo da se urušava poverenje u pojedince, već se potkopava i temelj poverenja u institucije, u borbu za ravnopravnost, zaštitu od nasilja i u samu ideju da su promene moguće.

Borba protiv nasilja jeste sistemska borba u kojoj učestvuju mnoga ministarstva, ustanove socijalne zaštite, tužilaštvo, organizacije civilnog društva i ta borba nije moguća bez velikog broja ljudi koji su predano angažovani tom poslu i koji su život posvetili toj borbi. Zadatak organizacija civilnog društva je da budu korektiv i podrska na tom putu.

U toj borbi neću stati. I nastaviću da radim kao i do sada – odgovorno, transparentno i posvećeno. Raduje me što je Srbija na pragu uspostavljanja Alimentacionog fonda i što će moj Kabinet uskoro raspisati novi konkurs za podršku nevladinim organizacijama kojima je u fokusu upravo rodna ravnopravnost. Idemo dalje, pratite i moj i naš rad.

S poštovanjem,

Tatjana Macura
Ministarka bez portfelja, zadužena za koordinaciju aktivnosti u oblasti rodne ravnopravnosti, borbu protiv nasilja nad ženama i političko i ekonomsko osnaživanje žena

Beograd, 3. jun 2025. godine