Tatjana Macura – Zakon o rodnoj ravnopravnosti i započet postupak pred Ustavnim sudom

Tatjana Macura, ministarka bez portfelja u Vladi Republike Srbije izrazila je zabrinutost zbog netačnih tumačenja u medijima u vezi saopštenja nakon održane sednice Ustavnog suda Srbije kojom je predsedavala predsednica Ustavnog suda, Snežana Marković.

“Radi se o tome da je Ustavni sud samo privremeno obustavio primenu Zakona o rodnoj ravnopravnosti jer je uzeo u razmatranje inicijative zainteresovanih strana iz 2021. godine, a ne da je Zakon prestao da važi. To je jasno navedeno u saopštenju koje pojedini mediji i pojedinci pogrešno interpretiraju.

To praktično znači da je Ustavni sud ovakvim postupanjem doneo odluku da deluje preventivno, odnosno spreči moguću štetu koja bi nastala primenom potencijalno neustavnih odredbi Zakona i podzakonskih akata.

Ono što je važno naglasiti je da pokretanje postupka ne znači da je doneta i odluka koja kaže da je taj Zakon ili njegov deo neustavan, već da će Ustvani sud u daljem postupku zatražiti izjašnjenje od nadležnih institucija – Narodne skupštine i Ministarstva u čijoj je nadležnosti primena zakona i da će tek onda odlučivati.

Dakle, u ovom trenutku se radi o procesu koji još uvek nije završen, naprotiv – tek je započet. Da li će Ustavni sud doneti odluku da je zakon neustavan ili neće doneti takvu odluku ostaje da vidimo.

Tačno je da pitanje rodno osetljivog jezika, kao dela Zakona o kojem se najčešće govori javno nije najvažnije pitanje za žene. Ovaj Zakon ne ureðuje samo to pitanje i sigurno je da su mnoge druge odredbe značajnije za ekonomsko i svako drugo osnaživanje žena, te me zato i čudi pojava koja indirektno želi da ugrozi ženska ljudska prava uporno insistirajući na odredbi koja nije glavna i svakako nije od životnog značaja za žene u Srbiji.

Tačno je da su najspornije kaznene odredbe i da nisu u duhu dobre namere koje ovaj zakon nosi, te se i intimno slažem sa tim da su kazne svakako pogrešan korak da se na pravni način prepozna praksa u kontekstu većih ženskih ljudskih prava, a koje ovaj i drugi srodni zakoni i akti prepoznaju, te se nadam da će Ustavni sud u budućnosti samo o tome i odlučivati.

Svaka drugačija odluka plašim se da bi proizvela posledice koje nisu u skladu sa postignutim nivoom ženskih i uopšte ljudskih prava na koje Srbija samo može biti ponosna i mislim da bi bilo izuzetno štetno za državu i više od polovine njenih graðana, odnosno bile bi izuzetno štetno za žene da se ta prava u celosti unize i degradiraju. Žene koje su nam dale poverenje to jednostavno ne zaslužuju. Ni buduće generacije žena to ne saslužuju.“