Tata na porodiljskom: Intervju ministarke Tatjane Macure za ,,Politiku“

Oko 300 muškaraca u Srbiji godišnje koristi odsustvo sa rada radi brige o detetu koje je mlađe od godinu dana, što je po našim zakonima moguće učiniti nakon što dete napuni tri meseca, a odnedavno ovo pravo imaju i partneri preduzetnica. U odnosu na oko 60.000 rođenih beba godišnje, ovaj broj deluje kao kap u moru – što i jeste, a još ga je zanimljivije uporediti sa podacima, primera radi, iz susedne Crne Gore. I tamo oko 300 muškaraca koristi ovo pravo, ali u odnosu na ukupan broj stanovnika oni čine veći udeo, s obzirom na to da u Srbiji živi oko 6 miliona stanovnika, dok u Crnoj Gori živi oko 600.000. Interesantan je podatak da ovo pravo najčešće koriste muškarci koji rade u javnim poslovima, a udeo je najveći među policajcima. Verujem da ovaj broj znači da su muškarci ili neinformisani o prilikama koje su im dostupne ili da su još uvek snažni kulturološki obrasci kojima se stigmatizuju oni muškarci koji žele da ovo pravo iskoriste, kaže za ,,Politiku“ Tatjana Macura, ministarka bez portfelja zadužena za rodnu ravnopravnost, sprečavanje nasilja nad ženama i ekonomsko i političko osnaživanje žena.

A na pitanje zašto je važno da i očevi koriste odsustvo radi nege deteta, posebno ako imamo na umu rezultate istraživanja koji govore da je rodna ravnopravnost u porodici važan faktor koji odlučuje o broju rođene dece, odnosno da se mame (ne) odlučuju na rađanje drugog i trećeg deteta u zavisnosti od procene kako se tata ,,pokazao“ u roditeljstvu nakon dolaska prvog deteta, ona kaže:

,,Istraživanja iz skandinavskih zemalja pokazuju da su muškarci koji su koristili roditeljsko odsustvo mnogo bolje povezani sa decom – da imaju odličan odnos obojen ljubavlju, pažnjom i empatijom, ali ništa manje nije važno i to da su na poslu pokazali veći fokus i veću odgovornost. Uz sve to ne možemo zanemariti i to što se na taj način posvećujete i kvalitetnijem partnerskom odnosu sa osobom sa kojom gradite porodicu, poštujući i njeno pravo i potrebu da karijerno napreduje. Vremena u kojima su samo muškarci privređivali su daleko iza nas, te danas žene provode jednako vreme na poslu. U najmanju ruku je nehumano da sve one obaveze koje spadaju pod ,,neplaćeni kućni rad” nakon radnog dana padaju isključivo na njena pleća.“

Osim što simbolično mali procenat očeva koristi odsustvo radi nege deteta, istraživanje Republičkog zavoda za statistiku ,,Žene i muškarci u Srbiji“ svedoči da se očevi svega sedamnaest minuta dnevno bave detetom i da se za većinu njih roditeljstvo svodi na igru sa decom, dok na mame pada ostatak „tereta“ roditeljstva. Zašto je važno da očevi jednako učestvuju u roditeljstvu i da dele sve obaveze oko deteta?                                                                                                  

Minuti koje muškarci provode sa svojom decom su jedna velika opomena, ali i poraz. U životu dece potrebna su oba roditelja i svako vremensko ulaganje u njihov život višestruko se isplati. To novac ili bilo šta drugo materijalno ne može da zameni. Već sam navela kakva su i koliko su pozitivna iskustva u skandinavskim zemljama, u kojima se izgubila kultura kojom se stigmatizuju oni muškaraci koji su involvirani aktivno u život svoje dece. Zaista ne vidim da su ti muškarci manje muškarci u odnosu na one koji spadaju u ovu poražavajuću statistiku – 17 minuta dnevno sa detetom. Naš zajednički zadatak, a to između ostalog znači i jedan partnerski odnos sa medijima, mora biti da menjamo kulturološke obrasce, da rušimo stigme, da zajedno radimo na suštinskom očuvanju porodice kao nukleusa. Porodice koja neguje dobre odnose, u kojoj se međusobno radi na razumevanju i podršci, jeste porodica koja će odoleti iskušenjima i ostati sačuvana. 

Šta govore podaci – koji muškarci najčešće koriste odsustvo radi nege deteta? Da li su u pitanju muškarci u urbanim ili ruralnim oblastima, manje ili više obrazovani ili su u pitanju oni muškarci čije supruge imaju veća primanja od njih, pa donose (zajedničku) odluku da se majka vrati na posao, a oni ostanu kod kuće sa detetom?

Nema pravila, ali grubo rečeno ovakva se odluka dominantno donosi isključivo iz ekonomskih razloga – ako je majka bolje plaćena i se nalazi na poziciji na kojoj je nije lako zameniti (naučnice, hirurškinje, menadžerke), kada su majke preduzetnice i imaju interes da se brže vrate sa porodiljskog kako bi im posao ostao aktivan i ne bi izgubile poslovne i druge saradnike usled predugog odsustva… Mislim da su ovo dominantni razlozi, a da samo mesto boravka, grad, selo ili obrazovanje nisu presudni.

 Gde u Evropi muškarci najviše koristi tzv. porodiljsko odsustvo i u kojim zemljama imaju zakonsku obavezu da ga koriste?

Svakako su to skandinavske zemlje. Međutim, treba biti korektan i reći da je to pitanje suviše kompleksno i da ne postoji jednostavan odgovor, s obzirom na to da zakoni koji uređuju ove oblasti među državama nisu međusobno uporedivi. U nekim državama obavezno je korišćenje odsustva u prvim nedeljama nakon rođenja deteta, u nekima je obavezno odsustvo nešto kasnije, dok je pak u nekima moguće da ovo pravo oba roditelja koriste istovremeno. Ono što mi se čini da je zanimljivo pomenuti jeste kako su se ove politike koje podržavaju ravnopravno učešće u roditeljstvu bez mnogo buke i bez mnogo muke inkorporirale u poslovnu zajednicu, pa neretko u oglasima za posao, čak i u Srbiji, možete pročitati da u podsticaje za zaposlene spada i to da mogu dobiti recimo mesec dana plaćenog odsustva sa rada nakon rođenja deteta. Danas svedočimo istorijski niskoj stopi nezaposlenosti i poslodavci se nalaze pred izazovom da zadrže zaposlene. Imala sam prilike da u razgovoru sa poslodavcima iz IT sektora čujem više o tome zašto fokus stavljaju na mere podrške porodici. Razlog je jednostavan – očigledno razumeju da je njihovim zaposlenima porodica na prvom mestu i da je važno da pokažu visok stepen razumevanja prema takvom prioritetu.

Da li bi javna promocija odsustva radi nege deteta od strane političara i poznatih ličnosti dovela do povećanog broja očeva koji koriste ovu zakonsku mogućnost?

Naravno da bi. Kao što su mnogi uspešni sportisti uticali na generacije klinaca da se bave određenim sportovima, tako bi se i ovakvi primeri dobre prakse proširili među novim generacijama roditelja. To i jeste način da se bez pritiska ruše stigme o tabu temama kakva je i ova koja govori o ravnopravnom učešću roditelja u životu njihove dece.